О књизи: година / Десило се да је од свих кухињских посуђа електрични чајник био најтежи радник. Наравно, он није био једини који је морао да ради. Домаћица је бар једном дневно вадила чиније за супу из сушаре и стављала у употребу. Њихове комшије из стана су још горе пропатиле. А о кашикама, виљушкама и шољицама да и не говоримо. Умерено су радили на пољу здраве исхране. Али ипак их је било доста у сушари. И није свака виљушка била позвана за ручак, доручак и вечеру истог дана. Исто је и са шољама. Од оних мањих и елегантнијих, власници су ујутру пили ароматичну кафу, мирише на егзотику далеких земаља. У шољама које су биле веће и грубље, брзо су скували чај у кесицама, а ако би се неко у породици случајно прехладио, ноћу су пили из њих топло млеко. Тако да нико није дуго седео беспослен. Али ипак је било пауза. Али електрични чајник је радио од јутра до мрака. Ујутру су грејали воду за кафу, па цео дан за чај. Чак и да скува кнедле и кобасице, домаћица је, убрзавајући процес, сипала кључалу воду из ње у шерпу, а тек тада је лежерна старица почела да ради на електрични шпорет..